Državi stiže novih 4, 5 milijardi dinara da plati po presudama

Samo 9.000 niških radnika društvenih preduzeca potražuju ovaj minimalni iznos za zaostale plate * Najnovija odluka Ustavnog suda im daje nadu da ce svi imati pravo da naplate dugovanja direktno od države *
Ustavni sud Srbije nedavno je doneo desetak odluka u korist bivših radnika niškog preduzeca u stecaju Srbijatrans.

U kojima nalaže Vladi Srbije da im u roku od cetiri meseca iz budžeta isplati naknadu štete u iznosu njihovih zaostalih zarada i pripadajucih kamata, a koja se, u zavisnosti od slucaja, krece od 500.000 do 2.000.000 dinara. U ovim odlukama Ustavni sud ocenjuje da je tim radnicima povredeno pravo na imovinu, kao i pravo na sudenje u razumnom roku, pošto su njihove izvršne presude o isplati zaostalih zarada cekale na izvršenje i po deset godina.

Njihov pravni zastupnik, advokat Srdan Aleksic, precizira da je Osnovni sud u Nišu donosio izvršne presude u korist bivših radnika Srbijatransa još pre desetak godina, ali da su oni podneli ustavne žalbe zbog njihovog neizvršavanja 2013. U odlukama Ustavnog suda, donetim po tim žalbama, navodi se da je država obavezna da im sa budžetskog razdela Ministarstva pravde isplati naknadu štete u visini iznosa navedenog u pravosnažnim i izvršnim presudama Osnovnog suda, kao i zakonsku zateznu kamatu od trenutka pravosnažnosti presuda.

Aleksic podseca da je Medunarodni sud za ljudska prava u Strazburu još 2012. godine doneo presude u korist bivših radnika propalih društvenih preduzeca u Srbiji koji nisu uspeli da naplate zaostale zarade po izvršnim presudama. U presudama Medunarodnog suda utvrduje se da radnicima društvenih preduzeca u Srbiji koja su u dugogodišnjem stecaju, a koja nemaju stecajnu masu dovoljnu za isplatu zaostalih zarada, takve zarade mora da isplati Vlada. Država Srbija je do tada stajala na stanovištu da je njena obaveza da iz budžeta isplati zaostale zarade samo radnicima propalih državnih preduzeca, a ne i društvenih. Naš sagovornik veruje da su najnovije odluke Ustavnog suda usledile upravo zbog ovakvih presuda u Strazburu.

– Bilo kako bilo, posle ovakvih odluka Ustavnog suda, svi bivši radnici društvenih firmi koje su u stecaju, a koji imaju pravosnažne i izvršne presude o isplati zaostalih zarada, kao i bivši radnici tih preduzeca koji uopšte nisu pokrenuli sudske postupke, ali imaju zakljucke stecajnog suda da su u stecajnom postupku prijavili svoja potraživanja, imaju ista prava kao bivši radnici Srbijatransa. Ovakve odluke Ustavnog suda znace da svi oni mogu da naplate svoja potraživanja. Potrebno je samo da podnesu ustavne žalbe – pre kojih ne moraju voditi nikakve sudske postupke, u kojima isticu povredu prava na imovinu i prava na sudenje u razumnom roku, a da su njihova bivša preduzeca u stecajnom postupku ili da je njihov stecaj okoncan, a da u stecajnoj masi nemaju novca za izmirenje ovakvih potraživanja radnika. Šanse da dobiju novac su velike, pošto su do sada iz budžeta uredno izmirivana potraživanja svih podnosilaca ustavnih žalbi po ovom osnovu – kaže Aleksic za Danas.

Niški Centar za socijalni rad evidentirao je više od 9.000 bivših radnika propalih društvenih preduzeca, odnosno onih koja su nakon neuspešnih privatizacija i restruktuiranja otišla u stecaj, kojih je inace 60-ak i medu kojima su i EI, MIN, Jastrebac, Niteks, Gradevinar i druga, a kojima se duguju zarade. Prema preliminarnim projekcijama, dug države prema njima iznosi oko 4,5 milijardi dinara, ukoliko im se budu isplacivali minimalci. Mnogi od njih potražuju više od stotinu zarada, odnosno i po nekoliko miliona dinara, tako da su ih mediji nazivali „milionerima na socijalnoj pomoci“. Nije malo onih koji imaju izvršne sudske presude, pa i presude Medunarodnog suda za ljudska prava u Strazburu.

Oni su, kako su rekli, „dobili novu nadu“ prošlog oktobra, kada je Vlada Srbije radno boravila u Nišu, a tadašnji premijer Aleksandar Vucic sa saradnicima razgovarao sa njihovom delegacijom. Prema medijskim informacijama, ministar privrede Goran Kneževic je u tom razgovoru obecao da ce bivšim radnicima propalih društvenih preduzeca u Nišu do kraja 2016. godine biti isplacene zaostale zarade, za šta u budžetu „ima para“, a da ce nešto kasnije to biti ucinjeno i u ostalim gradovima. Od tada isplata nije pocela, a vecina bivših radnika dobila je samo jednokratnu socijalnu pomoc u visini minimalca. Vucic je vec u februaru ove godine kazao da para za njih – nema, a da ce isplata onoga što su davno zaradili ici „u skladu sa mogucnostima“.

Spasic: Rešenje ipak mora biti sistemsko
– Mi podnosimo ovakve ustavne žalbe mesecima unazad, i u Nišu i u drugim gradovima širom Srbije. Po tom osnovu radnici Leteksa iz Leskovca, koji je otišao u stecaj, još pre devet meseci dobili su odluke Ustavnog suda u svoju korist. Zato pozivamo sve te radnike da nam se jave i ostvare ovakvo pravo, uz strucnu podršku našeg advokata, kaže Nišlija Radiša Spasic, clan Radne grupe za isplatu zaostalih zarada radnicima propalih društvenih preduzeca, u kojoj su za sada osim predstavnika iz Niša i oni iz još dvadesetak gradova u Srbiji.

Spasic za naš list kaže da je nedostatak rešavanja problema putem ustavnih žalbi to što pravo na naknadu materijalne štete po osnovu zaostalih zarada imaju samo bivši radnici cije su izvršne presude starije od pet godina, kao i bivši radnici koji nisu pokretali sudski postupak, ali imaju potraživanja tri godine unazad od pokretanja stecaja, pošto ona zakonski zastarevaju u tom roku. Zbog toga Radna grupa i dalje insistira na sistemskom državnom rešenju, koje ce obeštetiti sve kategorije bivših radnika propalih društvenih preduzeca kojima se duguju zarade.

– Uprkos obecanjima koje smo dobili prošle godine, kada je Vlada radno boravila u Nišu, i dalje se ništa ne dešava. Predstavnici Vlade su nedavno, cak, izjavili da država nema ni evidenciju bivših radnika propalih društvenih preduzeca kojima se duguju zaostale zarade, iako su od 2014. formirane cetiri državne komisije sa tim zadatkom, a u javnosti plasirane informacije da one uveliko rade. Dakle, sve to je bila prevara, laž i obmana, koje su inace kažnjive po zakonu, kaže Spasic.