Naknada štete

    Možda najcešci predmeti u praksi jesu upravo predmeti radi naknade štete i ostvarivanja odštetnih zahteva u razlicitim postupcima. Polazeci od osnovnog principa da ko drugome prouzrokuje štetu dužan je da je nadoknadi, u slucaju svakog umanjenja postojece imovine ili sprecavanja njenog uvecanja, titular prava ima pravo da se štetniku ili odgovornom licu obrati sa zahtevom za naknadu štete. Pored imovinske štete, prikracivanjem nekih nematerijalnih dobara kao što su cast, ugled i sl. može biti prouzrokovana i nematerijalna šteta cija naknada takode može da se traži od štetnika ili odgovornog lica. Premda je rec o svakodnevnoj pojavi, šteta je izvor obligacija prilicno detaljno regulisan. Osnovni uslovi za ostvarivanje obeštecenja podrazumevaju da je šteta nastupila, da je ona rezultat delovanja odredenog uzroka, da postoji uzrocna veza izmedu štetnikove radnje i posledice, te da postoji krivica odnosno odgoornost za prouzrokovanu štetu. Izuzetno odgovornost za naknadu štete može postojati i bez obzira na krivicu i tada je rec o objektivnoj odgovornosti. Tako npr. imalac opasne stvari odgovara za štetu od opasne stvari bez obzira da li je kriv za nastupelu štetu. Tada je dovoljno da je šteta potekla od takve stvari, ili kada je rec o opasnoj delatnosti, da je šteta potekla od takve delatnosti. Naknada se ostvaruje naturalnom restitucijom, odnosno uspostavljanjem predašnjeg stanja imovine, ili kroz novcanu nadoknadu. Kada je rec o naknadi nematerijalne štete, ona se može vršiti u novcu kada je to usled intenziteta i znacaja oštecenog dobra opravdano. Naknada se može ostvarivati i mirnim putem, ali i u sudskom postupku, a kada je rec o naknadi prema osiguravajucim društvima, najpre putem odštetnog zahteva upucenog osiguravajucem društvu.